Secerna Repa

Opis

Secerna Repa, gaji se prvenstveno radi šećera u korenu (saharoze). Poreklom je iz divlje repe sa Mediterana.Dvogodišnja je biljka prve godine formira zadebljali koren bogat šećerom i tada je berba, u drugoj godini cveta. Sorta formira izduzeno korenje belo zuti boje, bogata je secerima, pektinom, melasom itd, Jako dobro utice na coveka odavnina se koristi za lecenje, glavobolje, zatvora, groznice.Prociscava telo, povecava nivo kiseonika u krvi, promovise stvaranje krvnih zrnaca cisti toksine.blagotvorno deluje na razne srcane bolesti.Koriste se svi delovi biljke.
Koren je vretenast, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena najvažniji je deo korena, on se vadi i prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15-20%). Debljine je 10-15 cm, a dugačko 20-25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20-30 cm. NEKADA U NARODNOJ MEDICINI pre nego što je šećerna repa postala isključivo industrijska biljka za proizvodnju šećera, ljudi su je koristili i u narodnoj medicini.To se naročito odnosilo na vreme kada nije bilo rafinisanog šećera, pa se repa upotrebljavala u obliku sokova, sirupa i obloga. Sirup se ne savetuje dijabeticarima.. Protiv glavobolje i groznice Svež sok od šećerne repe koristio se kao tonik za organizam, smatralo se da „hladi krv“ i smanjuje temperaturu(koriscen je razblazeni sok sa vodom).Sok od repe deluje blago laksativno i pospešuje varenje,, koristio se i kod kaslja, prehlade.Smatralo se da šećerna repa „čisti krv“ i izbacuje otrove(Sirup: sok od repe ukuvavan dok ne postane sladak i gust ). Kao obloge, Rendani ili gnječeni koren se stavljao se na rane, čireve i upaljena mesta da smanji otok i upalu( naribana sirova repa ili kaša ). Hemijski sastav korena; U proseku, Voda: 75% Suva materija: 25% Saharoza (šećer): 16-20% (kod novih hibrida i do 22%). Proteini: 1-1,5% Vlakna: 1% Pepeo (mineralne materije): 0,5-1% . Od 1 ha šećerne repe može se dobiti 5-8 tona belog šećera (u dobrim uslovima cak i više). Nusproizvodi: Repina rezanca (posle ceđenja šećera) koristi se kao stočna hrana (silaža, sušene rezance). Melasa nusproizvod bogat šećerima, koristi se u stočnu ishranu, alkoholnu industriju, kvasce. SETVA Radi se, direktnom setvom u polje (ne radi se iz rasada, jer presađivanje oštećuje koren i smanjuje sadržaj šećera). Šećerna repa seje u redove na međuredni razmak od 25 ili 30 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi 3-5 cm, a otimalna dubina setve je 2-3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je od sredine do kraja marta, a može se sejati do početka aprila.Rani rokovi su bolji, duža vegetacija, više šećera i veći prinos. Minimalna temperatura za klijanje je 2-3 °C, a kod temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje brži su i potpuniji. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C.
Šećerna repa treba puno svetlosti. Smanjeno osvetljenje prouzrokuje niži prinos korena i šećera. U vreme intezivnog nakupljanja šećera dobro je da se smenjuje sunčano i oblačno vreme.Norma semena: 12-15 kg/ha, vegetacija 170-190 dana . Tokom cele vegetacije šećerna repa treba biti dobro obezbeđena vodom. Najveće potrebe za vodom su u vreme intezivnog porasta (kraj jula, početak avgusta).